Anđeo čuvar

Sedim u svojoj sobi koja je ujedno i moj raj, moja uteha, moj spokoj, moj mali crno beli svet, moje sve... Ušuškam se u svoju postelju, mislim se u sebi da sam te zaboravila. Ne znam da li lažem sebe ili druge kada kažem da tebe više nema u mojim mislima... ta harizma, stav, lepota j nešto što može osobu toliko izludeti i ne dati mira... toliko si poseban, jedinstven, nedoljiv, jednom rečju savršen... O tebi bih mogla pisati i pričati večno, o tebi, tebi koji mi ne daš mira ne znajući ni sama zašto... I dalje se sećam našeg prvog pogleda, te divne crne košulje i crnih pantalona i savršenog osmha koje se idealno uklapaju uz blistavo bled ten... takav ten sam samo jednom u životu videla, i od tad sam zaslepljena tvojom lepotom i blistavošću. Bila sam tako fina i bezbrižna devojčica, na izgled normalna, vesela, zadvoljna, ispunjena... a onda sam srela tebe, tako savršenog... Ja sam za tebe samo devojka koja je došla u tvoj život i otišla zato što si ti tako želeo, hteo si da me oteraš od sebe zbog našeg glupog incidenta. Ja sam ostala pribrana, pustila sam te da odeš... izgubivši tebe, imala sam osećaj da gubim sve u životu. Od tebe sam čula reči koje sam mislila a nikada neću čuti ni od jdnog muškarca, od tebe sam naučiila mnogo stvari koje pre tebe nisam znala, od tebe sam shvatila šta znači biti borac pored ogromne patnje... Ti si me oživeo. Zahvaljem ti se na tome. Volela bih da i ako se ikada sretnemo i nekim slučajem budemo u istom društvu samo da se nasmeješ onako savršeno kako samo ti jedino umeš, da čujem tvoje korake i tvoje uzdisaje, da te zagrlim i zahvalim ti se. Zbog tebe sam mislila da sam luda, preživljavala mnogo toga što ne bih volela da proživiš zbog bilo koga... znam dragi misliš da sam luda, ali srešćemo se mi kad tad... znam da hoćemo. Najviše sam ti zahvalna na tome što si me promenio, ti si me ranio tako jako, ali hvala ti... da tebe nije bilo sada ne bih bila toliko đubre prema svima, đubre jer sam doživela to da ceo moj svet ode od mene... htela sam mnogo toga da ti priznam ali bilo je kasno... ja sam se sada sklonila od tebe, jer si ti tako želeo. Sada sedim u svojoj sobi, pitam se da li ćeš m ikada proći, ali nećeš me proći u potpunosti nikada... uvek se raznežim kada čujem tvoje ime. 

                     - voli te tvoj anđeo čuvar 

Čestitamo

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.